Na štednim knjižicama sedam milijardi evra

Bez autora

Nov 28 2010

U 34 banke u Srbiji, građani su tokom nedelje i meseca štednje položili 340 miliona evra, pa na štednim knjižicama sada ima nepunih sedam milijardi evra. Kada se uzme u obzir ukupan broj štednih partija, to je oko hiljadu evra po stanovniku. Ko može da špara u vreme krize i s prosečnom platom od 320 evra? Ako se pogleda struktura zarada u Srbiji, logično je što su najveće štediše oni koji najviše zarađuju: zaposleni u bankarskom sektoru, duvandžije. Tekstilci i obućari, koji su na začelju liste primanja, teško da mogu i da prežive s prosečnih 10.000-12.000 dinara. Ekonomisti se slažu da prosečan štediša u Srbiji mora da zarađuje više od 320 evra i da, pored osnovne plate, ima i dodatna primanja. Tako neko sa zaradom od 500 evra mesečno može da izdvoji oko 50 evra na stranu, naravno, ukoliko ima supružnika ili još nekog člana porodice s primanjima. I oni sa malim primanjima odvajaju na stranu svaku paru i stavljaju u banke zbog visokih kamata. Ali, ma koliko da se stiskamo, sedam milijardi na štednji je prostojna suma za naše uslove.

U 34 banke u Srbiji, građani su tokom nedelje i meseca štednje položili 340 miliona evra, pa na štednim knjižicama sada ima nepunih sedam milijardi evra.

Kada se uzme u obzir ukupan broj štednih partija, to je oko hiljadu evra po stanovniku. Ko može da špara u vreme krize i s prosečnom platom od 320 evra?

Ako se pogleda struktura zarada u Srbiji, logično je što su najveće štediše oni koji najviše zarađuju: zaposleni u bankarskom sektoru, duvandžije...

Tekstilci i obućari, koji su na začelju liste primanja, teško da mogu i da prežive s prosečnih 10.000-12.000 dinara.

Ekonomisti se slažu da prosečan štediša u Srbiji mora da zarađuje više od 320 evra i da, pored osnovne plate, ima i dodatna primanja. Tako neko sa zaradom od 500 evra mesečno može da izdvoji oko 50 evra na stranu, naravno, ukoliko ima supružnika ili još nekog člana porodice s primanjima. I oni sa malim primanjima odvajaju na stranu svaku paru i stavljaju u banke zbog visokih kamata. Ali, ma koliko da se stiskamo, sedam milijardi na štednji je prostojna suma za naše uslove. Zato Goran Nikolić, ekonomista, ukazuje:

- Veliki deo štednje je zapravo novac naših ljudi koji rade u inostranstvu. Oni svoje devize donose u Srbiju i stavljaju ih u domaće banke zbog velikih kamata, koje, inače, ne mogu da dobiju u zemljama gde rade. Rodbina koja dobija novac od gastarbajtera takođe odnosi veliki procenat ukupne štednje u Srbiji. Što se tiče građana koji rade u Srbiji, s prosečnom platom od 320 evra teško mogu da pokriju potrošačku korpu, a kamoli da nešto ušparaju.

Jedan deo štednje u banke je položen od prodaje nekretnina, placeva, zemljišta i šuma u selima...

Prema rečima Miodraga Zeca, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, možda apsurdno zvuči, ali i siromašni građani puno štede. Bogati, prema mišljenju profesora Zeca, uzimaju - kredite.

Inače, od početka godine građani su u banke stavili oko 900 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše se polažu ulozi od 10.000 do 25.000 evra. Slede depoziti od tri hiljade do deset hiljada evra. Najmanje je štednje iznad 500.000 evra.

Rok

Građani, prema podacima NBS, sve više oročavaju svoju štednju na duži rok - najčešće na šest meseci i na godinu. Udeo oročene štednje na 12 meseci u protekloj deceniji povećan je sa 11 na 27,5 odsto, dok je udeo štednje po viđenju smanjen. Takođe je evidentno da je štednja na duži rok, odnosno preko 36 meseci, kako kažu bankari, na nivou statističke greške. Pre svega, za dugoročnu štednju bitna je makroekonomska stabilnost jedne zemlje.

Zlato

Zlato je u ovoj godini najtraženiji plemeniti metal u svetu, tako da je unca premašila 1.450 dolara. I države i pojedinci sve što imaju pretvaraju u zlato.

Štednja u bankama, pre svega za bogati sloj društva, više nije u modi, nego kupovina ovog plemenitog metala. Kod nas, kako kažu zlatari, nije primećeno da je došlo do veće potražnje, ali oni zlato plaćaju od 1.400 do 2.400 dinara po gramu, zavisno od kvaliteta, što je znatno više nego ranijih godina.